Low cost kompanije u Srbiji

Low Cost kompanije

Od ulaska Srbije na Belu šengen listu očekuju se brojne koristi za građane Srbije, a jedna od najčešće pominjanih jeste dolazak lou kost kompanija, s kojima bi putovanja avionom trebalo da budu neuporedivo jeftinija nego do sada. Međutim, korist od dolaska jeftinih avioprevoznika mogao bi da ima i sektor turizma u Srbiji.

Low cost kompanije mogle bi značajno da poboljšaju statistiku u odnosu domaćih i stranih turista. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2008. godinu, Srbiju je posetilo 2,26 miliona turista od čega 646.000 inostranih ili 28,5 odsto. U prvih osam meseci ove godine udeo stranih turista (440.994) u ukupnom broju (1,4 miliona) bio je 31,1 odsto. Ipak, za dolazak lou kost kompanija potrebna je dobra popuna aviona u oba smera. U Direktoratu civilnog vazduhoplovstva kažu za Danas da do sada ni jedna kompanija, pogotovo lou kost, nije dolazila sa zahtevom da dobije dozvolu za saobraćaj sa Srbijom kako bi prevozila turiste iz svoje zemlje. Iako je logično da u odsustvu lou kost kompanija, posao prevoza stranih turista „odrade“ čarteri, u Direktoratu kažu da takođe nije bilo zahteva za izdavanje dozvola za čarter saobraćaj. Jedini slučaj te vrste zabeležen je krajem 2005. godine kada je tur operater Tomson svojim avionima u toj zimskoj sezoni prevozio britanske turiste na Kopaonik.

Internet ponuda za strance

Agencija Magelan poseduje jedan od najposećenijih turističkih sajtova namenjenih strancima - Visitserbia.com. koji, prema rečima direktorke Biljane Marčete, mesečno ima oko 30.000 individualnih poseta. Najviše poseta stiže iz Britanije i Nemačke, dok se u proseku na sajtu najduže zadržavaju Rumuni.

Računica

Aviosaobraćaj prema Srbiji, osim u slučaju Džerman vingsa i norveške lou kost kompanije, drže nacionalni avioprevoznici. Najvažnije linije (Pariz, London, Beč, Rim, Minhen...) uglavnom su podeljene između Jata i nacionalnih aviokompanija tih zemalja, pa su zbog manjka konkurencije i cene karata ujednačene. Za povratno putovanje od Beograda do Londona od 1. do 8. jula 2010. povratna karta kod Jat ervejza koštala bi 22.270 dinara, a kod Britiš ervejza 281,4 evra. Za putovanje u istom periodu ka Parizu karta Jata koštala bi 25.813 dinara, a Er Fransa 26.315 dinara. Do Rima i Beča karte bi koštale 180 odnosno 200 evra. S druge strane, cena povratne karte Flaj Nikijem do Beča u tom periodu bila bi 58 evra. Kako je prošle godine u Srbiju došlo 19.820 turista iz Austrije, prosta računica pokazuje da bi imali 2,7 miliona evra više da potroše u našoj zemlji da su svi doleteli Flaj Nikijem, a ne Jatom ili Ostrijan erlajnsom. Ukoliko bi se uzelo da cena povratne karte od Beograda ka svim važnijim destinacijama u Evropi kod lou kost kompanija bude u proseku 70 evra, a nacionalnim prevoznicima oko 220 evra, to znači da bi srpski turizam mogao da računa na gotovo 10 miliona evra dodatnog prihoda. Jedini problem jeste da li će i lou kost kompanije biti jeftine kao što se očekuje. Primera radi, povratna karta do Dizeldorfa za put od 2. do 9. jula sledeće godine, kod Jata košta 11.007 dinara, a kod Džermanvingsa (do Kelna koji je blizu Dizeldorfa) košta 109,98 evra odnosno gotovo isto.

Top ponude avio kompanija (video)

Projekat: Most preko Ade Ciganlije u Beogradu

Most preko Ade Ciganlije je planirani drumski i šinski most u Beogradu koji bi povezivao opštine Novi Bepgrad i Čukarica. Za sada, taj most nema određeno ime, pa se za njega koristi ovaj naziv.

Jako puno detalja o ovom projektu pronaćićete na sajtu www.savabridge.com, a sada ćemo izdvojiti neke detalje.

Novi most preko reke Save na špicu Ade Ciganlije, predviđa izgradnju konstrukcije sa kosim kablovima i jednim pilonom. Kao najznačajniji element beogradskog unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP-a), nova konstrukcija će obezbediti povećan kapacitet mreže, kako lokalnog, tako i tranzitnog saobraćaja. Sa pilonom visokim 200 m i rasponom od 376 m, ovaj će most postati najvažnije obeležje Grada Beograda i gradske saobraćajne infrastrukture.

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda (Investitor) započela je izgradnju prve faze nove saobraćajnice oko centra Beograda, pod nazivom unutrašnji magistralni poluprsten (UMP), sa trećim glavnim drumskim mostom preko Save i njegovim pristupnim putevima, koji će povezivati ulicu Tošin bunar sa raskrsnicom sa Radničkom ulicom

Projekat sufinansiraju Grad Beograd, Evropska banka za obnovu i razvoj EBRD i drugi kreditori.

Na međunarodnom javnom tenderu, kompaniji Louis Berger Group Inc., sa sedištima u Vašingtonu (SAD) i Parizu (Francuska), i predstavništvima u Beogradu i Bukureštu, dodeljen je ugovor za pružanje usluga Rukovodioca projekta i Inžinjera (RPI).

Sta ce Fiat proizvoditi u Kragujevcu?

Mogući planovi Fiat-a u Kragujevcu

Uklanjanjem starih mašina iz proizvodnih pogona Zastave započeo je ciklus priprema za proizvodnju novih, ali i starih, modela italijanskog Fiata. Stari modeli Zastave, Skala 101, Yugo i Florida su penzionisani, dok je Zastava 10 od početka 2009. godine biti ponuđena kupcima pod starim imenom - Fiat Punto. 2.433 radnika je biti zaposleno na proizvodnoj traci, a očekuje se da će u narednom periodu biti potrebe za još oko 500 radnika, što je dosta manje u odnosu na nekadašnji broj zaposlenih u Zastavi, ali i optimalan broj za godišnju proizvodnju koja iznosi oko 150.000 automobila. Pored Punta sa montažnih traka će silaziti i jedan novi model, A klase, po dimenzijama sličan Yugu, koga će najverovatnije pokretati, u slabijoj verziji, benzinski motor od 900 cm³, a u jačoj od 1.300 cm³. Platforma na kojoj se razvija novi model je skraćena verzija modela 500, i u planu je da se tržištu ponude varijante karoserije sa troje i petoro vrata. Za 2010. godinu sa traka Fiata Srbija bi trebao da silazi i novi model B klase, koji bi trebao po karakteristikama i ceni da konkuriše Dacii Logan. Svetska finansijska kriza je ostavila posledice na Fiat i njegove planove za budućnost, pa se može desiti da neće ući u proizvodnju baš svi planirani modeli iz više cenovne klase, nego da će se akcenat staviti na jeftinije i ekonomičnije modele, koji su i do sada bili zaštitni znak Fiata. Predsednik Fiata Serđo Markione je nedavno naglasio da je Fiat u potrazi za strateškim partnerom, uz koga bi dostigao planiranu proizvodnju od 5.5 miliona automobila u naredne dve do tri godine, ali je za sada još uvek neizvesno ko bi mogao da bude potencijalni partner, imajući u vidu da udruživanje proizvođača ne donosi uvek pozitivne rezultate. Što se tiče Fiatovih planova u Srbiji do marta neće biti poznati definitivni planovi za proizvodnju, mada svi sa nestrpljenjem iščekuju ponovnu uposlenost kapaciteta i izvoz na strana tržišta.

Tadić: "Modeli Fiat-a koji će se proizvoditi u Zastavi biće iznenađenje"

Predsednik Srbije Boris Tadić rekao da su novi modeli koji će se proizvoditi u Kragujevcu "tržišno iznenađenje". Predsednik Srbije Boris Tadić potvrdio je u Kragujevcu da je u Torinu video dva potpuno nova modela automobila koje će "Fijat" proizvoditi u pogonima kragujevačke "Zastave" koji će biti tržišno iznenađenje.Tadić nije želeo da otkriva o kakvim je modelima reč jer, kaže, da se tako dogovorio sa predsednikom Grupe "Fijat" Serđom Markioneom. Prema njegovim rečima, to su dva izuzetno dobra modela i predstavljaju "tržišno iznenađenje" od kojeg, prema njegovim rečima, zavisi uspeh u proizvodnji kragujevačke "Zastave". Predsednik je novinarima, nakon obilaska modernizovanih pogona "Zastave", rekao da ulaganje "Fijata" u srpsku automobilsku industriju da bude okosnica srpske industrije ne samo u Kragujevcu već širom Srbije. To će, kako je rekao, otvoriti na desetine hiljada novih radnih mesta u Srbiji. Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić je potvrdio da će u Beogradu u sredu biti potpisan aneks ugovora sa "Fijatom". Prema njegovim rečima, prvi od ukupno dva nova modela, proizvodiće se u kragujevačkim pogonima u 2011. godini. Potpisivanjem aneksa ugovora između države Srbije i "Fijata", italijanski proizvođač automobila će do kraja godine preuzeti kragujevačku "Zastavu", najavljeno je juče iz Torina. To praktično znači da će do kraja godine "Fijat" državi Srbiji uplatiti 100 od 200 miliona evra osnivačkog kapitala, koji je predviđen strateškim sporazumom potpisanim oktobra prošle godine.

FK Crvena Zvezda

FK Crvena Zvezda

Priča o osnivanju Crvene zvezde dobro je poznata. Februara 1945. godine, dok je Drugi svetski rat još trajao, grupa omladinaca, članova Ujedinjeog saveza antifašističke omladine Srbije, odlučila je da pokrene proces normalizacije u sferi sporta. Oni su osnovali Omladinsko fiskulturno društvo, koje će četvrtog marta prerasti u Crvenu zvezdu. Ime je Zvezda dobila posle duge rasprave, a dali su ga zajednički prvi potpredsednici Sportskog društva Zoran Žujović i Slobodan Ćosić. Tog dana Zvezda je odigrala prvi fudbalski meč, koji je završen pobedom nad ekipom Prvog bataljona Druge brigade KNOJ-a od 3:0 (2:0).

Pet dana kasnije zvanično je oformljena fudbalska sekcija, na čijem čelu je bio Kosta Tomašević, a prvi ekonom je bio Predrag Đajić. Njih dvojica su čast Zvezde branili i na terenu – Tomašević je bio prvi centarfor i strelac prvog gola u istoriji kluba, a Đajić igrao je na sredini terena. Zvezda je dobila stadion predratnog FK Jugoslavija (koji je tokom rata igrao pod imenom SK 1913, a rasformiran je upravo zbog tih nastupa u doba okupacije), koji je tada nosio ime „Avala“.

Zvezda je u prvoj posleratnoj sezoni, 1946. godine, osvojila naslov šampiona Srbije i kvalifikovala se za šampionat Jugoslavije. U prve četiri sezone naš klub nije uspeo da osvoji nijednu titulu, ali je već od 1948. do 1950. ostvario het-trik pobeda u kupu, pobedama u finalima nad Partizanom, zemunskim Našim krilima i Dinamom.
Od klupskog rođendana 1987. godine, kada je na Marakani pobeđen madridski Real, do marta 1992. godine Zvezda je živela kroz najlepši period u svojoj istoriji. U pet sezona pripale su nam četiri titule (1989. trofej je odnela Vojvodina sa Šestićem, Mihajlovićem, trenerom Ljupkom Petrovićem i direktorom Kosanovićem), 1990. sa čak 11, a godinu dana kasnije sa osam bodova prednosti u odnosu na prve rivale (oba puta Dinamo). U sve četiri sezone u kojima je osvojena titula Zvezda je igrala i finala kupa, ali je trofej osvojila samo 1990. godine.

Bari 1991. Posle 120 minuta igre i samo nekoliko prilika na obe strane odluka je doneta izvođenjem penala. Prosinečki je pogodio mrežu Olmete udarcem desno poluvisoko, a već u prvoj seriji Stojanović skokom udesno brani udarac Manuela Amorosa. Ispostaviće se da je to odlučilo. Pogađaju redom Binić (isto kao Prosinečki), Bernar Kazoni (odmereno, u desnu malu mrežu), Belodedić (po zemlji, u sâm donji levi ugao), Papen (isti pravac, malo više i snažnije nego Belodedić), Mihajlović (dole desno, pošto je iskopao priličnu količinu zemlje) i Mozer (elegantno u desni ugao).

Priliku za trijumf ima Darko Pančev – osvajač Zlatne kopačke gađao je blizu sredini gola, ali je udario snažnu i uhvatio Olmetu u raskoraku, dovoljno za najveću radost u istoriji kluba. Dvadeset hiljada navijača na stadionu Sveti Nikola i milioni širom Srbije i sveta dobilo je najlepši poklon.

Kao šampion kontinenta Crvena zvezda igrala je u Superkupu Evrope i Tojota Interkontinentalnom kupu. Tojota kup se već decenijama igra na neutralnom terenu u Japanu, ali u to vreme evropski Superkup igrao se u dva meča. Međutim, zbog rata koji je već počeo u Hrvatskoj sa Mančester Junajtedom je igrana samo jedna utakmica, 19. novembra na Old Trafordu. Iako je Zvezda u potpunosti nadigrala stare sportske prijatelje i pobednike Kupa kupova, iako je Dejan Savićević blistao na "Teatru snova", jedini gol dao je Brajan MekKler. Osmog decembra 1991. godine Zvezda je ostvarila sve što jedan fudbalski klub može da ostvari: bila je šampion Evrope i sveta. Sa ove distance malo je verovatno da će ijedan klub sa istoka Evrope to ostvariti u budućnosti. Opet, to nije delovalo verovatno ni deset godina pre Baria.



Crvena Zvezda - Olympique Marseille 0:0 (p 5:3)

Do danas FK Crvena Zvezda je osvojila:
25 šampionskih titula (od toga 18 puta šampion FNR/SFR Jugoslavije, 6 puta šampion SR Jugoslavije/SCG, i 1 put šampinSrbija)
22 kupskih titula (od kojih je 12 FNR/SFR Jugoslavije, 9 SR Jugoslavije/SCG, i 1 Srbije)
10 duplih kruna (5 u FNR/SFR Jugoslaviji, 4 uSR Jugoslaviji/SCG, i 1 u Srbiji)

Zvanični sjat FK Crvena Zvezda
Navijači "Delije"

Vlada usvojila Zakon o saobraćaju

Vlada Srbije usvojila je novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju i uputila ga Skupštini na usvajanje. Ministar policije Ivica Dačić očekuje da će primenom ovog zakona do 2012. godine biti dva puta manje poginulih u saobraćajnim nesrećama u Srbiji. Posle skoro šest godina odlaganja i usaglašavanja, pred ministrima Vlade konačno se našao Zakon o saobraćaju, koji bi trebalo da poveća bezbednost na putevima u Srbiji. "MUP i Ministarstvo za infrastrukturu su u saradnji sa stručnom javnošću uspeli da dođu do zakonskog teksta koji će, verujem, imati većinu u parlamentu, ali i u javnosti", rekao je ministar Dačić na konferenciji za novinare posle sednice vlade. Prema njegovim rečima, zakonski predlog je po najvišim svetskim strandardima i u interesu je zaštite bezbednosti građana na putevima. Dačić je ukazao da je prošle godine na drumovima širom Srbije poginulo 897 ljudi, od kojih 36 dece mlađe od 14 godina, kao i da je pričinjena materijalna šteta od 2,7 milijardi dinara. On je rekao i da je cilj državnioh organa da se do 2012. godine smanji za 50 odsto broj saopbarćajnih nesreća na srpskim drumovima i dodao da bi predlog zakona što pre trebalo uputiti u skupštinsku proceduru. Dačić je naveo i da je cilj predloga tog pravnog akta ne regirozno kažanjavanje, već pre svega povećanje bezbednosti i preventivno delovanje. Zamenik premijera i ministar policije je naveo da su i MUP i Ministarstvo za infrastrukturu otvorene za poboljšanje, putem amandmana predloga zakona ukazujući istovremeno da u njegovoj primeni neće biti protekcije ni za koga. Dačić je apelovao na sve koji ga poznaju - prijatelje, ministre, stranačke kolege - da ga ne zovu i urgiraju za poništavanje saobraćajnih prekršaja "jer toga neće biti".

Kamere, telefoniranje i dozvoljeni promili

Predlogom zakona predviđeno je i da se na osnovu snimaka kamera može dokazivati saobraćajni prekršaj i najavljeno je uvođenje video nadzora na putevima. Zakonom se, između ostalog, zabranjuje upotreba mobilnih telefona bez “hendsfrija”, dozvoljena brzina u naseljenom mestu smanjuje se sa 60 na 50 kilometara na sat, a dozvoljeni promili alkohola u krvi smanjeni su sa 0,5 na 0,3. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić se zahvalio i čestitao svima koji su radili na izradi ovog pravnog akta. Načelnik Uprave saobraćajne polcije Stojadin Jovanović je rekao da su novčane kazne predviđene ovim zakonom u rasponu od 3.000 do 50.000 dinara objasnjavajući da više neće biti plaćanja na "licu mesta". Jovanović je predstavio i niz novina predviđeni tim pravnim aktom koje su usmerene, pre svega, ka preventivnom delovanju. Neke od novina u Predlogu zakona o saobraćaju su i kaznene poeni, tako da će onaj ko sakupi 18 poena ostati bez dozvole, ponovno će morati da polaže test znanja, i da plati kaznu. Za onog ko napravi prekršaj sa deteom u vozilu kazne će biti duplo veće, a uvode se i kategorije 'privremene dozvole" sa osobe sa 17 i 18 godina.

"Uvažene sugestije stručne javnosti"

Pre sednice Vlade, ministar policije Ivica Dačić rekao je da su ministarstva policije i infrastrukture uvažila sugestije stručne javnosti. U Komitetu za bezbednost saobraćaja, međutim, kažu da zakon nije dobar i da je represivan prema građanima. Posle pet godina odlaganja i usaglašavanja, pred ministrima Vlade konačno se našao zakon o saobraćaju koji bi trebalo da poveća bezbednost na putevima u Srbiji. Zakonom nije zadovoljan Komitet za bezbednost saobraćaja, jer, kako navodi, zakon ne uspostavlja efikasan sistem koji bi smanjio broj nesreća na putevima u Srbiji.

"Zaključak"

U principu nije se mnogo toga promenilo, uvedene su tek neke izmene, kao što su promili (sa 0,5 na 0,3), dozvoljena brzna kretanja kroz naseljeno mesto (sa 60km/h smanjeno je na 50 km/h), upaljena oborena svetla danju, vezivanje putnika i na zadnjoj klupi, i obavezno posedovanje svetlosno reflektujućeg prsluka. Sve ostalo je važilo i ranije samo se nije primenjivalo! Moje pitanje je da li će se i ovaj novi zakon primenjivati, tj. da li će ga svi poštovati, i da li će policija zaista kažnjavati sve one koji prekrše zakon!?! Vreme će pokazati svoje.

Anketa

Novi zakon o saobraćaju (PDF)